Na osnovu napred navedenog postaje jasno da ne može postojati uvek jedan isti prostor. To nije održivo ni realno ako se sagleda ceo kosmos sa svim galaksijama koje njega čine. Ali to nije realno ni kada se posmatra mnogo manji deo kosmosa kao što je to sunčev sistem. Ovaj sistem je samo jedan atom u mnogo većem mehanizmu koji čini građu univerzuma. Taj atom makro kosmosa sa svim svojim kretanjima koja u njemu postoje, ima iste ili slične osnove na kojima se zasnivaju kretanja koja postoje i u mikrokosmosu. Jedan sistem se preslikava u onom drugom i između njih postoji simetrija i proporcija na kojima počiva njihova ANALOGIJA! Ova simetrija i proporcija sigurno se može matematički izračunati i uobličiti, a to bi značilo da su materija i energija uzajamno povezani kroz sile koje u njima deluju, tako da je te sile moguće objediniti u jedinstvenu teoriju polja.
Da bi do te definicije došli treba koristiti matematiku koja nekima baš dobro i ne ide, pa je zato bolje da se posmatra sunčev sistem i prostor sa onim što je ranije bilo navedeno. U tome što je navedeno sagledava se širi prostor u kome je vreme zavisno od kretanja, a kretanja koja se mere brzinom uzrokuju da se ceo prostor stalno menja. Pošto čovek još nije zakoračio izvan okvira sunčevog sistema, onda se ipak trebamo zadržati u njegovim okvirima da bi ga pravilno definisali, kako bi na osnovu toga mogli realno da krenemo izvan njegovih granica. Koje uzgred i ne postoje, jer čovek je samo time što je ograničen svojim saznanjem postavio neke granice, a one lako mogu biti pravaziđene kada nastanu uslovi za to.
Dakle treba da se analizira sunčev sistem i kretanja koja postoje u njemu, kao jedan prostor a na osnovu onog što je već navedeno o prostoru sa svim promenama koje se u njemu dešavaju. Na osnovu napred navedenog shvata se da prostor nikada nije isti i da je on uvek promenljiv i sa najmanjom promenom vremena. Ako je sunčev sistem prostor, (a on jeste jedan deo većeg prostora,) onda je jasno da je i taj prostor uvek promenljiv i za najmanji deo vremena koji bi mogli uzeti za primer. Zato treba analizirati bar neka kretanja koje postoje u tome sistemu i njegovom prostoru.
Kretanje planeta i opis njihovog kretanja u toku poslednjih vekova skoro da se nije mnogo menjao, iako su svemirska istraživanja i saznanja koja su na osnovu njih data trebala umnogome da prevaziđu ta shvatanja i način njihovog prikazivanja! Keplerovi zakoni još uvek su osnova za definisanje nekih kretanja i oblika koji oni imaju, iako su oni nastali u vreme kada se o sunčevom sistemu mnogo manje znalo i kada nije bilo mnogo savršenije opreme koja se danas koristi. Onda bi logično bilo zapitati se; Da li je moguće da se od njegovog vremena do danas ništa nije promenilo u našim saznanjima pa se još uvek treba držati tih zakona, u njihovom neizmenjenom obliku?
Jovan Kepler (1571. - 1630) je nasledio proračune koje je radio Tiho de Brahe. Izrađujući svoje proračune i koristeći se Braheovim, zaključio je da putanje oko Sunca nisu pravilni krugovi, nego da planete kruže oko Sunca po eliptičnim putanjama. Tako prvi Keplerov zakon glasi:
• „Svaka planeta opisuje oko Sunca krivu koja ima oblik elipse, a u čijoj žiži se nalazi Sunce“.
Drugi Keplerov zakon glasi:
• „Površine koje opiše radijus vektor (zraci sile) iste planete za jednaka vremena, jednake su“.
Treći Keplerov zakon nastao je kasnije:
• „Kvadrati ophodnih vremena planeta odnose se kao kubovi njihovih srednjih daljina od Sunca“.
Istina je da u ovim zakonima ima logičnosti koje su se potvrđivale od tog vremena, ali do danas sigurno je da ima i određenih nedoslednosti!
Pokušajmo da sagledamo neku od njih:
Za svaku planetu u sunčevom sistemu postoji kretanje za koje se koristi određena putanja koja treba da prikaže njen izgled. Ovaj izgled može biti od nekih jako razvučenih elipsi, do približnog kruga, jer za neke planeta se smatra da su njihove putanje skoro kružne. Mora se naglasiti da je izgled ovih putanja dobijen na osnovu proračuna u kojima se sunčev sistem shvata kao nepromenjiv! No na osnovu ranijeg sagledavanja jasno je da ne postoji prostor koji je nepromenjiv, pa prema tome ni sunčev sistem kao jedan deo određenog prostora ne može ostati nepromenjiv!
Ako se analizira putanja za bilo koju planetu u sunčevom sistemu onda se dobija, odnosno dat nam je izgled za koji se misli da je to oblik koji putanja treba da ima za određeni period. Svaka planeta ima različite periode (vreme) kretanja oko Sunca, pa prema tome i njihova putanja oslikava izgled koje one imaju za različite periode vremena. No ono što je bitno da znamo jeste; Da li je ta putanja zaista takva kako nam je to prikazano na osnovu onih izračunavanja u kojima se sunčev sistem shvata kao stalan i nepromenjiv!?
Svaka planeta u odnosu na trajanje Zemljine rotacije ima određeni period rotacije (sid. revolucija u sid. god.); Merkur - 0,24, Venera - 0,62, Zemlja - 1,00, Mars - 1,88, Jupiter - 11,86, Saturn 29, 46, Uran 84,01, Neptun - 164,78, Pluton 247, 70 godina. No za neko (bilo koje) vreme manje je bitno koliko traje neka rotacija, a mnogo više je bitno, kako izgleda ta rotacija!? Zapravo u tome i jeste problem, što izgled putanje neke od planeta ne može biti stalan i uvek jednak! Svaki naredni obrtaj oko Sunca, odnosno cela rotacija koju napravi planeta, ne može da se ponovi u istom obliku, a još manje na istom mestu u prostoru!
Da bi se ovo objasnilo treba se postupno analizirati ono što je napred navedeno.
- Spojler:
Za to je potreban prikaz putanje neke od planeta koja, u ovom slučaju ima eliptični oblik. Analiza bilo koje putanje nije od većeg značaja o kojoj planeti se radi, osim ako ne bi želeli da znamo tačan izgled putanje određene planete. A za to bi bio potreban matematički proračun oslobođen onih shvatanja koja su prostor u kome se planete kreću smatrale kao nepromenjiv.
Prikaz na slici treba da ilustruje putanju neke od planeta, ali može biti i bilo koje drugo nebesko telo, jer ono što se odnosi na planete, preslikava se i na sva ostala tela. U osnovi i ova tela se nalaze u istom prostoru gde sve postoji u stalnom kretanju, tako da ono što se odnosi na njih, to isto se preslikava i na planete. Ovaj prikaz na slici može da prikaže samo jednu rotaciju (izgled putanje za jednu godinu) oko Sunca. U ovom slučaju to ne bi mogla biti Zemlja jer elipsa je nešto veća.
Dakle ovo je prikaz određene putanje za period ili vreme od jedne godine (koja ne mora biti jednaka Zemljinoj jer se ne radi o Zemlji). No da li je to putanja koja će da se ponovi i sledeće rotacije, odnosno sledeće godine? I ne samo sledeće godine, nego da li će ova putanja da se ponovi u istom obliku za neko vreme od 5, 10 ili 50 godina? Neko, a uglavnom većina bi rekli; "Naravno da hoće." Ali da li je to istina? Zapravo da li se to stvarno i događa!?
Ako znamo da se ceo sistem koji se nalazi u određenom prostoru menja, a to znači da se svaki deo prostora menja, onda je logično da se i ovaj deo prostora u kome se kreću planete stalno menja. A za tu promenu nije potrebno da prođe cela godina koliko traje rotacija određene planete! Dovoljan je deo vremena kao što je jedna sekunda, pa da se ceo sistem i prostor u kome se on nalazi dosta promeni. Uzrok tih promena su kretanja koja se mere brzinom. A da bi odredili period u kome traje kretanje potrebno je i vreme. Iz toga sledi da su vreme i brzine neodvojivo povezani. A kada imamo vreme i brzine onda možemo znati ili odrediti nastale promene koje se dešavaju u prostoru. Ove promene su stalne baš kao što je stalno i kretanje. Iz toga sledi zaključak da: Prostor u kome se kreću planete nikada nije isti, pa zbog toga ni putanje planeta nikada ne mogu biti iste! Možda bi za neki period vremena od nekoliko sekundni ili sati mogli pomisliti da postoji određeno ponavljanje, ali to je prosto nemoguće! To je nemoguće zato što se ceo sunčev sistem pomera u okviru galaksije, (jer može da postoji samo u kretanju), pa zbog toga sve planete zajedno sa njime menjaju svoj položaj u prostoru, čak i za najmanji deo vremena (ako se ono meri sekundama).
Ovo što je navedeno može se analizirati detaljnije. Slika putanje koja je napred prikazana, kao što je već rečeno predstavlja jednu rotaciju planete (jednu celu godinu). Ali ova slika nikako ne može da predstavlja tu putanju za 2, 3 ili više godina! Zapravo može da predstavlja ovu putanju za svaku od tih godina pojedinačno, ali nikako ne može da ih predstavlja zajedno! Ovo verovatno niko ne bi mogao da shvati šta stvarno znači u prvom trenutku kada ovo čita, ali zato sledi analiza toga što je napred navedeno.
- Spojler:
Za svaku rotaciju koja postoji oko Sunca bilo koja planeta ima putanju koja dobija određeni oblik. Ono što je bitno da se naglasi jeste da ta putanja za svaku sledeću godinu nije na istom mestu u prostoru! Zato što znamo da se sunčev sistem stalno pomera, logično se nameće zaključak da za svaku sledeću rotaciju planete, položaj njene putanje u kosmičkom prostoru uvek se pomera. U tom slučaju (koji se nepravilno ponavlja), imaćemo da za svaku rotaciju položaj njene putanje se stalno menja u prostoru. Tako da će za svaku godinu postojati po jedna putanja (elipsa) koja prikazuje njen položaj u realnom prostoru, odnosno položaj planete koji se promenio, jer položaj njene putanje nije na istom mestu u prostoru! Ovaj zaključak ilustruje slika na kojoj je to donekle prikazano. No sa time nije sve prikazano i rečeno što bi moglo da oslika realno stanje! Ovo je tek početak ili uvod za nešto u čemu će trebati mnogo proračuna, da bi tek uz dosta truda došli do ispravnog izgleda putanje i onoga što se stvarno događa u prostoru, a odnosi se na kretanje planeta.
Zaista ovo je samo početak sa kojim je načeto shvatanje realnog prostora koji može da postoji i uvek postoji samo u kretanju. (U realnom prostoru postoje realne tri dimenzije, kako to opisuje ANALOGIJA!) Zato je i potrebno da se to kretanje realno opiše u dinamičnom prostoru, a ne u statičnom kako se to obično radilo. Sledi pokušaj da se opiše to kretanje ili barem približan izgled kako bi to moglo da izgleda.
Na slici iznad postoji izgled putanje koji prikazuje da ta putanja u toku svake naredne rotacije nije na istom mestu u prostoru. Kretanje sunčevog sistema u okviru galaksije promenilo je položaj putanje u prostoru! Za svaku sledeću godinu položaj te putanje biće na drugom, različitom mestu u odnosu na predhodne rotacije (koje se nekad nazivaju i revolucije). Ono što na ovoj slici nije prikazano je; kako ta putanja može i mora da izgleda za period vremena od 2 ili više rotacija, odnosno godina? To je napred već navedeno kao zaključak da; Ova slika nikako ne može da predstavlja tu putanju za 2, 3 ili više godina! Zapravo može da predstavlja ovu putanju za svaku od tih godina pojedinačno, ali nikako ne može da ih predstavlja zajedno! Šta ovo treba da znači, to tek treba da se analizira.
- Spojler:
Kako putanja svake planete ili bilo kog drugog nebeskog tela ne može biti odvojena kao posebno kretanje za svaki period rotacije (godinu), onda se ni njihovo kretanje za vreme od 2 ili više godina ne mogu razdvajati. Sa time to može da znači samo jedno, a to je da, ove putanje nikako ne mogu biti prikazane kao odvojene za svaku rotaciju (godinu) posebno, (kao što je to urađeno na predhodnoj slici)! Iz toga sledi da za periode od više rotacija, ove putanje mogu biti prikazane jedino kao putanja koja sve njih objedinjuje u jednu celinu!
Sa punom plavom linijom na ovoj slici je prikazan izgled neke određene putanje za ukupan period od dve rotacije. Na ovim putanjama postoje dve tačke A i A1, koje su u stvari prikaz planete u jednom položaju (perihel ili afel, za sada nebitno) odakle je počelo njeno praćenje. Ove tačke su u stvari prikaz iste planete, ali za vreme od dve rotacije. Može odmah da se postavi pitanje; Zašto se onda ne koristi samo jedno isto slovo, ako je to ista planeta? Odgovor na to je da, mora postojati neka oznaka po kojoj bi razlikovali to što ni puna plava linija nije ispravan prikaz za putanju neke planete u trajanju od dve rotacije!
- Spojler:
Zbog toga što je postojalo pomeranje celog sistema, onda mora da je došlo i do pomeranja planete u tome sistemu! Tako da perihel (ili afel) ne može biti na istom mestu u prostoru! Iz tog razloga ni puna plava linija ne opisuje ispravno izgled putanje za vreme od dve rotacije ili godine. Sledi da se završetak putanje neke planete nakon dve rotacije ne završava u takči A, odnosno na njenom početku, nego je njen položaj nakon druge rotacije u tački A1, (ako se upoređuje sa prvom slikom, ali ni to nije tačno!). Na osnovu ovoga se dobija zaključak da; Za period od dve rotacije ne može postojati putanja koja ima oblik pravilne elipse ili kruga! To se vidi i na slici. A ako se za dve godine putanja planete ne vraća na svoj početak, to onda znači da se ona neće vratiti na taj početak ni za tri ili mnogo više godina. Isto tako zbog toga što se ceo sistem stalno pomera, onda Planeta ne može da se vrati na svoj početak ni u toku jedne rotacije ili godine! Ipak putanja planete može imati neki oblik elipse, u periodu od više rotacija, ali ova elipsa nikako ne može imati pravilan oblik! Ovo je donekle i ne baš precizno prikazano na slici ispod.
- Spojler:
Na ovoj slici se vidi prikaz putanje koju bi planeta imala za dve pune godine. Oznake A, A1 i A2 jeste ista planeta koja se nalazi na različitim mestima za period od dve rotacije (godine). Mada neko može pomisliti da su to tri rotacije, jer postoje tri položaja, ali detaljnim sagledavanjem vidi se da to nije tako. U srednjem delu slike nalazi se putanja koja ima izgled elipse, ali ona ne može biti pravilna elipsa (što se donekle i vidi)! Zbog toga što planeta rotira oko Sunca, a pri tom ima lučnu rotaciju (oblikuje luk), njena putanja ne može da zadrži isti oblik jer se ceo sistem pomera. Iz to razloga putanja može imati neki izgled između lučnog zaokreta i naizgled prave linije (kako je trenutno prikazano na slici). To je prva osobina ove putanje koja se razlikuje od uobičajenog načina prikazivanja elipse, odnosno putanje. A druga osobina je da srednji deo slike nije prikaz putanje za jednu godinu, jer izgled ove putanje je nastao kao proizvod kretanja koje je planeta imala iz prve i druge rotacije (godine) zajedno. A to je ono što je bitno da se zna, jer; Za (ni)jednu celu rotaciju ne može se dobiti putanja koje ima oblik (nepravilne) elipse! Iz toga sledi da srednja putanje ne samo da nije pravilna elipsa, nego ovo nije mogući prikaz za jednu celu rotaciju - godinu, iz prostog razloga što je postojalo konstantno pomeranje celog sistema u toku čega planeta nije mogla da se vrati na svoje početno mesto!
Sve ovo što je napred navedeno proizašlo je kao analiza kretanja koje ne samo da postoje u okviru sunčevog sistema, nego su ova kretanja uslovljena već postojećim kretanjem, uz dodatak i onog kretanja sa kojim se ceo sistem kreće (pomera) u širem prostoru galaksije, (odnosno i u onom prostoru između galaksija.) Ovako šire shvaćen prostor i kretanja koja postoje u njemu može da pojasni i objasni određene nepravilnosti ili neobična kretanja koja se ne mogu uklopiti u one predstave što su nametnute iz ranijih vremena, za koje se niko ne trudi da ih promeni u saglasnosti sa činjenicama.
Kako je napred navedeno da planeta nikada ne bi mogla da se vrati na početak svoje rotacije, iz toga sledi da ta putanja ne samo da nije ista niti jednaka, nego se ona ne poklapa ni sa svojim ranijim položajem u okviru sunčevog sistema! U ovom slučaju ne misli se na položaj o kojem je napred bilo reči, u smislu da se planeta iz svog položaja A, za dve godine nalazi u položaju A2. Ovom prilikom se misli na putanju koju planeta napravi. Zapravo putanja ne samo da nije na istom mestu u prostoru, nego se ona za određeni deo stepena (možda nekada i za više stepeni) mimoilazi! Na taj način putanja planete ne samo da nije eliptična, već je ona više nalik na spiralu koja se konstantno pomera u prostoru i pri tome ima nepravilan oblik! Znači da; putanje planeta i drugih tela u sunčevom sistemu, tokom svake svoje rotacije za neki deo stepena menja svoj položaj i oblikuje spiralu, koja u dužem vremenskom periodu dobija oblik rozete. Ovakav oblik kretanja se sigurno može dokazati i prikazati, pogotovo ako se sagleda i analizira vremenski period od više decenija ili vekova, ako se misli na planete. A za manja nebeska tela to se može primetiti i za mnogo kraće vreme, o čemu u astronomiji ima sve više dokaza koji to potvrđuju! Ovo je kroz analogiju detaljnije opisano kao "Kretanje planeta u obliku rozeta".
Ovakav način sagledavanja kretanja planeta i izgleda njihovih putanja jasno pokazuje da se Keplerovi zakoni ne mogu održati u onom obliku kakvi su dati pre više vekova!
Prvi Keplerov zakon glasi:
• „Svaka planeta opisuje oko Sunca krivu koja ima oblik elipse, a u čijoj žiži se nalazi Sunce“. Iz napred navedene analize videlo se da ove elipse nikako ne mogu imati pravilan oblik! Osim toga ove elipse nisu stacionarne (nepromenjive u prostoru), nego se one stalno i za svaku rotaciju pomeraju u prostoru!
Drugi Keplerov zakon glasi:
• „Površine koje opiše radijus vektor (zraci sile) iste planete za jednaka vremena, jednake su“. Ako se putanje stalno pomeraju u prostoru, onda je teško moguće da za jednako vreme one budu jednake! Pri tome treba sagledati duže vreme, a ne samo po jednu rotaciju. Zapravo sasvim je izvesno da za period od deset rotacija (godina), nije moguće da su sve one imale jednaki izgled, pa prema tome ni njihove površine ne mogu biti jednake!
Treći Keplerov zakon nastao je kasnije:
• „Kvadrati ophodnih vremena planeta odnose se kao kubovi njihovih srednjih daljina od Sunca“. Odnos između kvadrata i kubova mogao je opstajati u prostoru koji je bio shvatan kao nepromenjiv? No da li je moguće da to opstane u dinamičnom prostoru, to tek treba detaljnim proračunima da se utvrdi? Ipak realno je da se očekuje nedoslednost u tome!
Ranije shvatanje prostora, koje je u nekom pogledu staro već vekovima, u kome se sa vremenom uvećao broj dimenzija, nisu u mnogome izmenile opis tog prostora. U stvari prostor je ostao ako ne isti, a ono skoro sličan, gde se nije opisivalo kretanje koje stalno postoji, a to znači da se nije opisivao dinamičan prostor kao realan prostor. Nego se pod izgovorom da je to opis određenog kretanja, ono definisalo u nepromenjivom i statičnom prostoru! Takav opis nije realan bez sagledavanja svih kretanja koja se mere brzinom. Kako je brzine nemoguće odrediti bez vremena, to znači da se za realan opis prostora moraju sagledavati i brzine (kretanja) i vreme. Sa time se može izraditi ispravna slika onoga što se stvarno događa sa kretanjem u prostoru i vremenu, iz čega sledi realan prostorno vremenski kontinuitet. A to znači da u realnom prostoru postoji realno kretanje sa stvarne - realne tri dimenzije, koje opisuje ANALOGIJA!
- Spojler:
Pon Jun 14, 2010 11:49 pm
