VampireWolf
Admin
 Broj poruka : 854
Iskustvo u misterijama: : 2115
Agent level: : 13
Datum upisa : 22.06.2010
Raspoloženje : Ma opusteno
Fan misterije : Sve, apsolutno sve!
 | Naslov: Rođenje novih planeta  Pon Jun 24, 2013 10:28 pm | |
| Planete poput Zemlje, Marsa ili Venere postoje već milionima godina, ali nedavno su otkrivene nove planete u nastajanju. Astronomi su uz pomoć Gemini [Džemini] opservatorijuma na Havajima i Spitzer svemirskog teleskopaotkrili nekoliko planeta koje nastaju ili su nedavno formirane oko zvezde koja se nalazi u sazvežđu Plejada, a pretpostavlja se da je za formiranje ovih novih nebeskih tela odgovoran džinovski sudar starijih planeta ili planetarnih embriona.
Ovo je prvi pravi dokaz formiranja planeta u zvezdanom jatu Plejada i po svemu sudeći je prvi dokaz dobijem direktnim posmatranjem da su planetarni sistemi poput našeg Sunčevog sistema uobičajena pojava. Rođenje Novih Planeta Zvezdano jato Plejade nalazi se u sazvežđu Bika i poznato je širom sveta. Ime je dobilo prema sedam kćeri Atlasa i Plejone koje je sam Zeus postavio među zvezde. Plejade su verovatno najpoznatije zvezdano jato i veoma dobro su vidljive golim okom. Iako ih mnogi nazivaju "Sedam Sestara", jato se sastoji od oko 1 400 zvezda. Udaljeno je oko 400 svetlosnih godina i jedno je od najbližih nam zvezdanih jata.  Elihu Vedder - Pleiades [color][font] Jedna od zvezda pod imenom HD 23514 koja je malo veća od našeg Sunca okružena je neverovatnom količinom vruće prašine, čija je gustina nekoliko stotina hiljada puta veća od gustine čestica oko našeg Sunca. Ova prašina predstavlja ostatke velike kosmičke katastrofe, najverovatnije džinovskog sudara. Do ovog zaključka naučnici su došli analizom emisije zračenja nebrojenih čestica prašine. Ovakve čestice nazivaju se gradivni blokovi planeta, koje se akumuliraju i stvaraju komete i malene asteroide a potom i cele planete. Tokom ovakvih interakcija neki objekti prilikom sudara formiraju planete a neki se raspadnu u oblak prašine i to je upravo ono što danas posmatramo u zvezdanom jatu Plejada.
HD 23514 je druga po redu zvezda oko koje su naučnici Benjamin Zuckerman, profesor fizike i astronomije na kalifornijskom UCLA univerzitetu i Inseok Song koji radi za Spitzer Naučni centar koji rukovodi Spitzer teleskopom. Pre toga je isti tim naučnika 2005.godine u časopisu "Nature" objavio otkriće zvezde pod kataloškim brojem BD +20 307, udaljene od Zemlje oko 300 svetlosnih godina, oko koje se nalazi milion puta više kosmičke prašine nego što se nalazi u okruženju našeg Sunca.
U pokušaju da pronađu zvezde sa kojima bi mogli da porede svoje prethodno otkriće iz 2005. godine ovi naučnici su počeli da pregledaju hiljade javno dostupnih fotografija u infra-crvenom spektru koje je načinio Spitzer svemirski teleskop i na jednoj od njih su otkrili zvezdu HD 23514. Zatim su uz pomoć Gemini teleskopa koji se nalazi na vulkanu Mauna Kea na Havajima izmerili nivo radijacije koju emituje ova kosmička prašina u vidu toplote emitovane u infracrvenom spektru.[/font][/color]
 Sazvežđe Plejade. Montaža koju je kreirao Inseok Song iz Spitzer Naučnog Centra. Položaj zvezde HD 23514 označen je crvenom strelicom [color][font] Dok je naše Sunce staro oko 4.5 milijardi godina, Plejade su tek u pubertetu sa svojih 100 do 400 miliona godina starosti. Sudeći po starosti ovih zvezda i dinamici kretanja čestica prašine u njihovoj okolini došlo se do zaključka da većina zvezda ove starosti gradi planete slične našoj uz pomoć uzastopnih sudara masivnih objekata. Iz ovoga proizlazi da su planete poput onih u našem Sunčevom sistemu prilično česta pojava. Prema računici astronoma sudari planetarnog materijala u orbitama ove dve zvezde dešavali su se u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina ili skorije, ali ne može ni da se isključi pretpostavka da se ovo dešavalo i mnogo ranije.
Mnogi astronomi veruju i da je naš Mesec nastao sudarom dvaju planetarnih embriona - Zemlje i malo manjeg nebeskog tela veličine Marsa. Ovakav sudar bi oslobodio ogromnu količinu prašine, od koje bi delom nastao Zemljin prirodni satelit - Mesec, a ostatak bi završio u orbiti mladog Sunca.
Kataklizma ovakvih razmera bila bi neuporedivo veća od one izazvane sudarom Zemlje i asteroida ili kometa i proizvela bi ogromne količine prašine, otprilike onoliko koliko danas vidimo u sazvežđu Plejada.[/font][/color] | |
|
